NEREDOVNE MESTRUACIJE

Jedan od najčešćih razloga posete ginekologu su problemi sa menstruacijom. Neredovna menstruacija je jedna od najčešćih menstrualnih bolesti. Vrlo često, neredovne menstruacije nisu razlog za brigu, ali ponekad one mogu biti signal zdravstvenih problema.

Kako znati šta je neredovna menstruacija?

Obično se kaže da redovna menstruacija dolazi svakih 28 dana, ali zapravo menstrualni ciklus svake žene je drugačiji. U zavisnosti od vašeg tela i vaših hormona, menstruaciju možete dobiti svakih 20 ili je možete dobiti svakih 35 dana. Dobar način da utvrdite da li su vaše menstruacije redovne jeste da vodite evidenciju i izračunate broj dana između svake menstruacije. Ukoliko se one javljaju u približno jednakom broju dana između svakog ciklusa, znači da su vaše menstruacije redovne. Redovna menstruacija obično traje 5 dana, ali i krvarenje koje traje 3 do 7 dana je potpuno normalno.

Vodite kalendar menstruacija

Upišite u tom kalendaru prvi dan kad je počela menstruacija i odredite znak kojim ćete obeležavati obilnu, bolnu ili oskudnu menstruaciju.

Kalendar će olakšati ginekologu, a i vama jer nećete imati neprijatnosti da se ne možete prisetiti kad je počela, koliko je trajala, je li bolna, obilna i mnogih drugih pitanja koja postavljaju ginekolozi. Jednostavnije i njemu i vama, pokažite kalendar.

Neredovne menstruacije

Neredovne menstruacije nisu retkost, one pogađaju oko 30 procenata žena u njihovim plodnim godinama. Neredovna menstruacija je bilo koja vrsta krvarenja koja nije normalna u poređenju sa vašim uobičajenim menstrualnim ciklusom. Ovo podrazumeva kašnjenje ili preuranjenu menstruaciju, kao i bilo kakvo krvarenje između dva ciklusa. Može se javiti kao naročito obilno (menorrhagia) ili oskudno krvarenje. Mnoge žene doživljavaju neredovan menzis kao izostanak menstruacije, neprekidno krvarenje ili menstruacije koje se javljaju dva puta u jednom ciklusu.

Hormonalni uticaji

Nakon prve menstruacije moguće je da narednih par menstruacija bude neredovno sve dok se hormonalni sistem potpuno ne razvije. Poremećaj nivoa hormona pred menopauzu takođe dovodi do neredovnih ciklusa. Emocije u velikoj meri mogu da utiču na hormone koji regulišu ovaj ciklus, tako da stres može da izazove poremećaj menstruacije. Smatra se da ne postoji apsolutno redovan menstrualni ciklus (osim kod žena koje uzimaju kontraceptivne pilule).

Vrste menstrualnih poremećaja

Izostanak menstruacije (amenoreja)

Potpuni izostanak menstruacije je vrlo redak i može imati različite uzroke. Ponekad himen potpuno zatvara vaginu i sprečava izlivanje menstrualne krvi, zbog čega dolazi do bolova i otoka. U drugim slučajevima izostanak je u vezi sa nepravilnim razvojem materice. Izostanak takođe mogu da izazovu stres, nagli gubitak telesne težine, dugotrajna oboljenja, ciste. Menopauza je takođe razlog izostanka menstruacije.

Oligomenoreja

Najčešći poremećaj ciklusa kod adolescentica predstavlja poremećaj ritma ciklusa kada je razmak između dve menstruacije produžen i veći od šest nedelja, ali kraći od jedne godine. Postoje primarna i sekundarna oligomenoreja. Primarna oligomenoreja znači da su ciklusi produženi od prve menstruacije, menarhe, a sekundarna oligomenoreja se javlja nakon određenog razdoblja urednih menstrualnih ciklusa.

Obilne menstruacije (menoragije)

Menstruacija koja traje duže od 8 dana i dovodi do obilnog krvarenja svetlo crvene boje sa ugrušcima smatra se poremećenom. Obično su uzrok tome fibriomi - tumori materice koji imaju vlaknastu građu. Infekcije materice i jajovoda, kao i upotreba intrauterinih kontraceptivnih sredstava takođe mogu biti uzrok menoragije.

Krvarenja između menstruacija (metroragija)

Može se javljati u različitim oblicima od tačkaste do obilne. Uzrok ovome mogu biti intrauterina kontraceptivna sredstva, pilule za kontracepciju, tumori grlića i materice.

Bolne menstruacije (dismenoreja)

Mnogo češće kod žena koje nisu rađale. Bolovi se obično javljaju neposredno pre ili na samom početku menstruacije i traju jedan do dva dana kada je krvarenje najobilnije. Ako dismenoreja nije posledica nekog oboljenja, onda je izazvana prekomernom proizvodnjom prostaglandina. To je primarna dismenoreja. Sekundarna dismenoreja započinje dva ili više dana pre dobijanja menstruacije, pogoršava se tokom menstruacije i traje duže od primarne. Uzrok može da bude infekcija organa male karlice ili neko drugo oboljenje, pa je najbolje obratiti se lekaru.

PMS (predmenstrualni sindrom)

Predstavlja cikličnu pojavu različitih vrsta tegoba koje se obično kod žena javljaju 5-10 dana pred dobijanje menstruacije. Simptomi su vrlo različiti kao i njihova učestalost. Najčešći simptomi su: nervoza, razdražljivost, pojačana psihička osetljivost, plačljivost, stalan osećaj gladi, nadutost, otečenost grudi, pojačana želja za slatkišima. Uz njih često se javljaju: akne, glavobolja, grlobolja, mučnina, trapavost, osip, bolovi u krstima. Simptomi nestaju prvog dana menstrualnog krvarenja. Ne postoji konkretan lek za PMS jer kod svake žene su problemi individualni. Ali je utvrđeno da kod žena koje su posebno osetljive i imaju izražen PMS pomaže način ishrane. U periodu PMS-a trebalo bi izbegavati kafu i sve druge proizvode koji sadrže kofein, suviše slanu hranu jer zadržava vodu u organizmu i pojačava osećaj nadutosti, alkohol i hladne napitke, a unositi što više voća i povrća i što je moguće lakšu hranu kao i magnezijum.